PULS GRADA · destinacija

Mirisima pelina i misterijama ljubavne tragedine dukljanskog kneza i bugarske princeze.

Gorak kao pelin za pelinkovac

Priča sadržajna koliko i 115 kilometara duga turistička ekspedicija nazvana Između dvije čarobne obale barskog zaleđa. Oblast koja pokriva delom crnogorsko primorje i bogatu Crmnicu. Svaki segment ove priče sadrži snažno utkane prizore s bajkovitih panoramskih vidikovaca u nizu: Štegvaš, Livari, Murići, Godinje, Limljani, Sutorman i Tuđemili, a koje samo putopisci u svoj lepoti mogu dočarati rečima. Znamenitosti i legende svakog pojedinačno svedoče o društvenom, kulturološkom i istorijskom značaju ovih lokaliteta. Ukoliko vremenske prilike dozvole, sa sunčanim i vedrim intervalima, pogled s pojedinih vidikovaca doseže sve do susedne albanske teritorije, obuhvatajući čarobnu plavetnilost Skadarskog jezera.

Ne može se reći da je putna dostupnost vidikovcima nepristupačna većim motornim vozilima, poput autobusa, ali nije poželjna. Doživljaj je kompletan za pešačke i planinarske ture, takođe s preporukom za one manje pokretne da pribegnu angažovanju džipova u popularno nazvanom safari-stilu, kako bi doživljaj bio još uzbudljiviji.

Put vodi duž krševitih litica sa zastrašujućim pogledima, dok u nastavcima trasa vodi i kroz bujno olistale drvorede u ovo doba godine. Ukoliko se posetioci opredele za obilazak u prolećnim mesecima, imaće priliku da vide pojavu koja dodatno oduzima dah izgledom i božanstvenim mirisom.

Ukrasni žbunasti rasadi pelina

Plavičasto-ljubičastom bojom pelin čini nestvarnim ovaj prirodni reljef satkan od kamena, a nasumično protkan ovom lekovitom biljkom. Ovo mirisno divlje rastinje zovu još žalfija, pelin ili kadulja, uglavnom je mediteranska biljna vrsta od davnina cenjena po svojim lekovitim, aromatičnim začinskim i medonosnim svojstvima. Mnogima je pelin poznat kao osnovni sastojak alkoholnog pića pelinkovac, te odatle i narodna izreka – Gorak kao pelin za pelinkovac!

Klimatske i stanišne odlike, naročito južne obale Skadarskog jezera, čine da je pelin na ovom području vrlo rasprostranjen. Najbrojnije i najlepše primerke nalazimo u oblasti Krajine, ali i na drugim osunčanim mestima gde je izraziti kamenjar. Govori se da je ova lekovita biljka vrlo značajna u očuvanju oskudnog zemljišta na takvim staništima. Omiljena je ispaša za pčele, te je pčelarstvo i proizvodnja meda tradicionalan način privređivanja na ovim prostorima. Na području nacionalnog parka Skadarsko jezero, ubiranje pelina je kontrolisano i regulisano zakonom.

Tragična ljubavna priča vekovima starija od Šeksirove drame

Jedna od priča ove turističke ponude koja se posebno izdvaja po isprepletanim istinitim i mitskim događajima svakako je priča o tragičnoj ljubavi između kneza Vladimira i lepe princeze Kosare. Urušeni ostaci manastira Prečista Krajina iz X veka, nadomak naselja Ostros u Krajini čuvaju uspomenu o velikoj ljubavi, životu i smrti. U zapisima po popu Dukljaninu, Vladimir je ubijen 22. maja 1016, odrubljena mu je glava ispred crkve u Prespi, gde je i sahranjen. Kosara je prenela njegove mošti u manastir Prečiste Krajine, zahtevajući da bude sahranjena ispod njegovih nogu. Nedugo potom priznat je za prvog srpskog sveca i mučenika. Od 1381. godine njegove mošti su čuvane u manastiru Sv. Jovana Vladimira kod Elbasana, a od 1995. godine nalaze se u pravoslavnoj sabornoj crkvi u Tirani. Praznikom se mošti donose u manastir kod Elbasana, gde se na taj dan okupi veliki broj vernika.

Svaki meštanin sela ispričaće vam dobro znanu legendu o ovoj ljubavnoj priči koja definitivno zaslužuje ozbiljnu ekranizaciju ili bar pozorišni komad od nacionalnog značaja.

„Zapisi kazuju da je Dukljanski knez Vladimir rođen 970. godine u Krajini, gde mu je bio dvor. Vrlo mlad je došao na čelo kneževine, u doba kad se Vizantija nalazila u unutrašnjim i spoljašnjim poteškoćama, a na Balkanu se formiralo moćno Мakedonsko carstvo. Makedonski car Samuilo је na putu osvajanja i pokoravanja Dalmacije pokorio i Duklju. Vladimir se povukao iz svoje prestonice u Krajini na brdo Oblik u Vladimiru i jedno vreme pružao otpor nadmoćnijoj Samuilovoj vojsci. Da bi sačuvao i to malo ljudstva, predao se i bio utamničen u Prespi, prestonici Samuilovog carstva. Prema Letopisu Popa Dukljanina (najstarijem i najvažnijem pisanom izvoru za istraživanje Kulta Sv. Vladimira), Samuilova kćer Kosara (Teodora), iz verskih razloga je posećivala utamničene i tako upoznala i zaljubila se u Vladimira. Kosara je tražila od svog oca, cara Samuila, da pomiluje Vladimira i da joj dozvoli da se uda za njega. Samuilo je odobrio njihov brak i vratio Duklju Vladimiru ponovo na upravu, s obavezom da Vladimir priznaje vrhovnu makedonsku vlast. Vladimir i Kosara su živeli u svojoj prestonici na dvoru u Krajini. Posle vojnog poraza od Vizantije i Samuilove smrti (1014) dolazi do obrta i propadanja makedonskog carstva. Na makedonski presto dolazi Kosarin brat od strica Vladislav, u čijoj se nemilosti odmah našao dukljanski knez. Na prevaru je domamio Vladimira u Prespu, šaljući mu zlatni, pa drveni krst kao zalog vere. Čim je Vladimir stigao u Prespu, mučki je ubijen (22. maja 1016. godine) ispred crkve u kojoj se molio držeći drveni krst u rukama. Nedugo zatim, 1018. godine, Vladimirovog krvnika stigla je zaslužena smrt pod nerazjašnjenim okolnostima kod Drača u Albaniji.“

Pomenuti krst kneza Vladimira čuva se u bratstvu Androvića u Baru više od deset vekova, i svake godine na praznik Sv. Trojice se iznosi na vrh planine Rumije gde je, kaže legenda, nekada bila crkva. Legenda, dalje, kaže da će se, kad vernici na vrh Rumije iznesu dovoljno kamenja, crkva ponovo sama napraviti. Vekovima pripadnici sve tri konfesije: pravoslavci, katolici i muslimani, o Trojčindanu izlaze na Rumiju, za Svetim krstom koji nosi jedan od Androvića, a svako u ruci nosi po kamen koji ostavlja na vrhu ove planine s koje puca pogled na svu Crnu Goru i Albaniju.

Za krst koji se nalazi kod porodice Androvića priča se da ga je donela u miraz kći sveštenika manastira. Druga kći je dobila u miraz barjak, a treća bunare. Barjak je nestao, a bunari i danas daju pitku i čistu vodu.

Ukoliko se upustite u ovu izletničku priču, nadomak manastira nalazi se taj Stari bunar koji je, po predanju, izgrađen 1001. godine. Prema legendi, konj proglašenog sveca kneza Jovana Vladimira upravo tu je udarao kopitom po zemlji. Iako je to područje bezvodno, na tom mestu je iskopan izvor žive vode. Ovaj bunar, dubine 12 metara, kulturno je dobro i dan-danas ga koristi lokalno stanovništvo. A samo na nekoliko minuta odatle nalazi se i kamenom ozidanih dvanaest bunara Boljevića u razmaku od nekoliko metara! Ovoliki broj bunara na jednom mestu zaista čini pravu atrakciju.

Peščana bajkana jezeru! 

Ova naša turistička priča završava se dolaskom u Virpazar s kojeg kreće većina tura po Skadarskom jezeru, pogotovo onih tura koje se tiču krstarenja. Virpazar je mesto koje je u prošlosti bilo poznato pod nazivom Vir – nekad saobraćajni i trgovački centar Crmnice.

I kao što rekoh na početku, priča je duga, kao i sama tura s puno sadržaja koji, da su se našli u ovom tekstu, morao bi postati knjiga, tako da morate poći sami i uveriti se u ova moja zapažanja.

Međutim, ne mogu staviti tačku dok vam ne pružim još jednu infomaciju koja, nažalost, nije dovoljno plasirana, a zaslužuje potpunu promociju kao i sve druge turističke atrakcije Crne Gore, a to je plaža Murići, kao ponuda nacionalnog parka Skadarsko jezero.

Topla jezerska voda stvara idealne uslove za kupanje na ovoj peščanoj plaži u Murićima, u neposrednoj blizine granice s Albanijom. Do ove plaže možete doći tako što ćete s puta Podgorica–Bar skrenuti u Virpazar, preko železničkih šina, a zatim proći preko starog mosta gde se put račva u dva pravca. Za plažu Murići skrenite levo i samo pratite pravac. Plaža je izuzetno prostrana, s restoranskom ponudom. Oni koji su bili kažu da je vredno ponovnog dolaska.

Savršen odmor u hotelu Aleksandar u Budvi Kotor: Grad čudnovatih priča Herceg Novi: Čuvar Bokokotorskog zaliva Nacionalni park Prokletije: Povratak prirodi ·