KULTURA · art

Odbačena kaubojska čizma, stari kišobran, telefon, drveni ofinger, pištolji i lopata za sneg u rukama umetnika Kena Batlera postaju gitare i violine. Ken je kreirao preko 400 ovih neobičnih hibridnih žičanih instrumenata, koje i danas koristi u svojim nastupima, na koncertima, kolaboracijama sa drugim muzičarima i performansima. Sve je počelo davno, kada je od obične sekire napravio čuvenu violinu.

Ken Batler je muzičar i umetnik poznat po svojim hibridnim instrumentima. On istražuje interakciju i transformaciju naizgled običnih i odbačenih predmeta koje sakuplja, a zatim od njih pravi umetničko-instrumentalna dela. U toj čudnoj koaliziji, na spoju umetnosti i muzike, on kreira upotrebne zvučne instalacije.

Postao je poznat a zatim i svetski priznat kao inovator u eksperimentalnoj muzici, najviše upravo zbog instrumenata koje pravi od predmeta kao što su alat, sportska oprema, posuđe, kućni predmeti, oružje…

Kenov bricolage pristup potiče od ideje da sve što mu se nađe pri ruci upotrebi kako bi kreirao readymade delo, te prikaže mogućnost da se od naizgled ničeg posebnog opet može napraviti nešto novo. Ova filozofija zapravo predstavlja srž njegove umetnosti. A da je Batler svestrani umetnik govori i činjenica da je još i slikar, performer i, naravno, muzičar.

Ken Batler je kao dete svirao violu, a ljubav prema muzici pratila ga je i tokom studija vizuelnih umetnosti u Francuskoj i Americi. Njegovi hibridni instrumenti prikazuju opsesivnu želju da spojem dizajna, slikarstva i performansa reorganizuje svet oko sebe. Menjajući namenu objekata i stvarajući nešto kreativno od njih, Ken menja i naš odnos prema odbačenim i naizgled neupotrebljivim predmetima. Tako ovi predmeti, iliti instrumenti, dobijaju nov kulturološki identitet. Osim dobrog oka za detalj, prepoznatljivog stila i osećaja za uklapanje, Ken u svoj rad ubacuje i smisao za humor.

Bez obzira na dekorativnu vrednost, skoro svaki instrument funkcioniše i proizvodi zvuk, te je tako daleko više od pukog ukrasa. Pored nekoliko instrumenata koje Ken sam koristi, ostali su na prodaju. Do sada je prodato više od 120 hibridnih instrumenata, a neki su izloženi u Metropolitan muzeju u Njujorku.

Sve je počelo od pomenute sekirice na početku teksta, od koje je Ken napravio svoj prvi žičani instrument koji ga je toliko inspirisao da i danas, posle više od trideset godina, smišlja nove i neobične kreacije.

Reciklaža je u današnje vreme velika i važna tema. I dok su još stari treš filmovi predviđali budućnost zemlje u kojoj njeni stanari žive i kopaju po đubretu, ovakav vid kreativnog duha može donekle biti podsticaj za svakog. Nismo svi umetnici, niti treba da budemo, ali nije ni zgoreg razmišljati inventivno i menjati stvari. Neka vam Kenovi hibridni instrumenti ne budu samo zabavna tema, već i ona koja će vas podstaći na razmišljanje. Što je za jednog đubre, za drugog predstavlja zlato. Mislite malo i o tome.

Slatke tetovaže životinja Pobuna i moć rok muzike: Izložba „Louder Than Words“ Remek-dela koja je kritika ismejala Najpoznatiji ljubavnici u umetnosti · · · · ·