PULS GRADA · zdravlje

Čarls Bukovski, poznati američki pisac, koji je i sam prolazio kroz pakao alkoholizma i odvikavanja od alkohola, u jednom svom romanu kaže: „Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš. Ako se desi nešto dobro, piješ da proslaviš, ako se ne desi ništa, piješ da bi se nešto desilo.“ U ovom sjajnom citatu se kriju situacioni faktori koji mogu da dovedu do alkoholizma.

Genetiku i sredinu u kojoj smo odrasli ne možemo da promenimo, možemo samo da prepoznamo potencijalne opasnosti i skrivene zamke u lošim navikama koje mogu da dovedu do pojave zavisnosti. Simon Borovjak je napisao duhovitu i zanimljivu knjigu o alkoholizmu podstaknut idejom da su preterano stručne knjige previše suvoparne, knjige bivših alkoholičara su patetične, a knjige o alkoholizmu svih ostalih – preterano nadmene. Polazeći od stručne literature i koristeći naučna istraživanja, ipak je na razumljiv način predočio sve aspekte ove bolesti i sve probleme na koje nailaze alkoholičari. Izuzetno je zanimljiva njegova klasifikacija alkoholičara, koja nije naučno verifikovana, ali jako dobro percipira problematiku u samom nastajanju, pomaže nam da prepoznamo i shvatimo kako čovek postaje zavisnik od alkohola. Kako duhovito kaže, prikazao je čoveka u svim njegovim agregatnim stanjima – kad je pripit, pijan i udavljen od alkohola, ali za razvijanje bolesti nije presudna količina alkohola, već motivi koji pokreću čoveka na konzumiranje alkohola.

Jelinekovu pedesetogodišnju klasifikaciju alkoholičara poznaju svi pacijenti i terapeuti, kao kroz maglu mogu da se prisete ovog imena čak i akloholočari oboleli od Korsakovljevog sindroma, koji se javlja kao najteže oštećenje mozga uzrokovano višegodišnjim konzumiranjem alkohola. Morton Jelinek ih je podelio u pet grupa.

Alfa alkoholičari su psihički zavisnici koji piju samo u stresnim situacijama da bi se opustili. Beta alkoholičari piju iz navike ili nekim posebnim povodom. Gama alkoholičari su već fizički zavisnici, razvijaju visoku toleranciju i zbog toga piju sve više a čest je gubitak kontrole. Delta alkoholičari piju konstantno, nisu sposobni za apstinenciju, održavaju uvek isti nivo alkohola u krvi, ali nemaju ispade i gubitak kontrole. Narodski rečeno „stalno su pod gasom“. Epsilon alkoholičari piju periodično ali obilno. To je u razvijenim zemljama čest slučaj pijanstva vikendom i oni mogu da apstiniraju, ali kada se napiju gube kontrolu.

Simon Borovjak razvija Boro-koncept u kome sve ljubitelje alkoholnih napitaka deli u pet grupa. Ono što je najzanimljivije predstavlja lagani prelazak iz jedne u drugu kategoriju. Na taj način mogu da se sagledaju mehanizmi razvitka ove bolesti. Na samom početku su „uživaoci iz hobija“. Ovi ljudi piju jer im se dopada ukus određenog pića. Znaju da uživaju satima u jednoj čaši dobrog vina ili leti uz jedno hladno pivo u bašti nekog restorana prijatno ćaskajući s prijateljima. Ovi ljudi nisu ni psihički ni fizički zavisnici. Gotovo nikada ne razmišljaju o alkoholu, ne opijaju se, u retkim trenucima im se može desiti da se napiju.

Druga grupa su „amateri“ i oni već pokazuju jedno posebno interesovanje i utreniranost kada je alkohol u pitanju. Pridržavaju se društvenih normi, piju na određenim mestima, posle posla, u određenim prilikama, ali apstinenciju doživljavaju kao nametanje. Njima bi značilo da kupe poseban kalendar i počnu da beleže navike u konzumiranju alkohola. Odmah iza nih su „profesionalci“, zapravo lako se iz amaterske kategorije sklizne u profesionalnu ligu. Ovde se već javlja i psihološka i fizička zavisnost, a u organizmu određena oštećenja. Ovo su najpoznatija glumatala, jer oni i dalje pokušavaju da održe formu ranijeg života, kriju se ispod svoje društvene uloge. Međutim, sve im je podređeno stalnoj potrebi za alkoholom. U toku dana su profesori, radnici na traci, hirurzi u operacionoj sali, ali jedva čekaju momenat izlaska iz te nametnute uloge i ulazak u blaženo stanje opijenosti.

Sledeća grupa su „okoreli profesionalci“ i za njih društvene uloge i nametnute obaveze više ne postoje. Apstinenciju uspevaju da održe samo uz pomoć zaposlenih na klinikama za detoksikaciju. U petoj grupi su „počasni članovi“, zapravo profesionalci – apstinenti, koji do kraja života održavaju apstinenciju boreći se s mogućim recidivima, ili strahujući od novog propijanja.

Ovo je najbolja poza za spavanje tokom menstruacije Ovako je bolje da brojite kalorije Da li nam je stvarno potrebno 8 čaša vode dnevno? Koji deo kože uporno zaboravljamo da zaštitimo od sunca · · · ·